Broj posjeta : 2.155K

background image

LIST ZA UČENIKE I RODITELJE 

BROJ 1.

Maj, 2013.

Čim stupim u taj  svoj zavičajni krug, promjera desetak kilometara, bliže sam i zem-

lji,  i  travi,  i  cvijetu,  i  ljudima,  i  samom  sebi,  i  svome  djetinjstvu.  I  koliko  god  dola-
zio, malo mi je, i sve sebi obećavam: od ove ćeš godine malo češće u svoj Tuholj...

DIVANHANA  

PROF. DR. SENAHID HALILOVIĆ

STAZOM ZAVIČAJNOM

KULTURNO-HISTORIJSKI SPOMENICI

STR. 12.

STR. 10. i 11.

NAŠ GRAD

STR. 13.

STR. 4

STR. 6. i 7.

STIHOM I SLIKOM

PRIRODNA BAŠTINA 

STR. 8

.


background image

UVODNIK________________________________________________________

Poštovani čitaoci!

Kako je škola ponegdje skoro i jedina javna ustanova, to njena uloga postaje daleko značajnija. Pored odgo-

jno-obrazovnog segmenta, u današnjim prilikama neophodno je proširiti polje njenog djelovanja te učiniti je 

središtem kulturnih, edukativnih i drugih zbivanja u lokalnoj zajednici. U cilju ostvarenja takvih zahtjeva, te 

bolje i svrsishodnije saradnje škole i lokalne zajednice, u oktobru 2012. godine je osnovana redakcija s namje-

rom pokretanja lista lokalnog karaktera koji bi izlazio povremeno, a svojim sadržajem promovisao sveukupne 

vrijednosti našeg zavičaja.

Ovakvim projektom saradnja škole i lokalne zajednice izdiže se na jedan veći nivo: roditelji, ali i drugi su-

dionici dobijaju značajnije učešće u ovom interaktivnom odnosu; učenicima se otvara jedna nova mogućnost 

kreativnijeg i istraživačkog djelovanja.

Učenici i roditelji, mještani uopće, trebaju što bolje upoznati historiju svog zavičaja, njegove prirodne ljepote, 

kulturne znamenitosti, duhovnost, običaje, ljudske vrijednosti...

Istražujući  zavičaj,  pišući  i  čitajući  o  njemu,  otkrivajući  vrijednosti  rodnog  mjesta,  razvijajući  i  jačajući 

zavičajnu kulturu, jačat će i ljubav prema zavičaju, njegovim posebnostima, a tako i ljubav prema domovini 

i svijetu uopće.

      Poštovani čitaoci, drago nam je što s vama, evo,  možemo podijeliti sreću i zadovoljstvo čitajući prvi broj 

lista TUHOLJ, lista za učenike i roditelje. Sadržaj lista razvrstan je u nekoliko rubrika: dešavanja, stazom 

zavičajnom,  škola,  stihom  i  slikom,  divanhana,  domovina,  naš  grad,  prirodna  baština,  kulturno-historijski 

spomenici i druge. 

      U želji da sadržaj lista bude zanimljiv i poučan za svakog dobronamjernog čitaoca nastojali smo obuhvatiti 

različita područja  ljudskog i Prirodnog djelovanja. Tekstove koje potpisuju sadašnji učenici naše škole, ali i 

oni koji su to nekad bili, prepuštamo Vašem sudu, a pohvale, sugestije ili kritike uvažavamo.

REDAKCIJA LISTA:

Izdavač: O.Š. „Kladanj“ P.O. u Tuholju;  Direktor: Sead Ahmetspahić

Suizdavač: Mjesna zajednica Tuholj;          Predsjednik: Dževad Softić

Urednik: Namik Halilović

Redakcija: Anisa Imširović (Va), Anel Softić (Va), Emina Halilović (VIa), Anela Šarić (VIIa), Almir Mujić 

(VIIIa), Zejna Šarić (BBM), Kasim Šarić (VR), Zijad Mujić (MZ), Dževad Halilović (MSŠC).

Unos teksta: Almir Mujić; Lektura: Namik Halilović; Korektura: Samra Zelenturović; 

Štampano uz pomoć: MZ Tuholj – Općina Kladanj 

SADRŽAJ:

- UVODNIK

-DEŠAVANJA

-STAZOM ZAVIČAJNOM

-ŠKOLA

-STIHOM I SLIKOM

-PRIRODNA BAŠTINA

-ZAPIS O ...

-ODGOJ

-DIVANHANA

-KULTURNO HISTORIJSKI SPOMENICI

- NAŠ GRAD

-DOMOVINA

-PRIČA

-PROFESIJA

-NEKAD ZAPISANO

-FOTOZAPIS


background image

DEŠAVANJA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

BORBA PROTIV TUBERKULOZE: Učenici naše škole podržali su program Crvenog križa 

„Nedjelja borbe protiv tuberkuloze.“ Ova akcija trajala je od 14. 09. do 21. 09. 2012. god. 

Sistemom:  jedan    učenik  -  jedna  markica  obuhvaćeni  su  svi  čenici  naše  škole.  Svi  su  bili 

oduševljeni ovom humanom akcijom.

HUMANITARNA AKCIJA: Od 01.10. do 31.10.2012 trajala je akcija prikupljanja hrane u 

našoj školi za Merhametovu  kuhinju. Svi učenici bili su učesnici u toj akciji. Prikupljene 

su  razne  vrste  povrća  kao  što  su:  krompir,  luk,  mrkva...kao  i  tjestenina,  ulje  i  sl.  Ovakve 

akcije  pomoći  jačaju  humanost  i  dobročinstvo.

SPORTSKI DAN:  U petak 28.09.2012. god. u našoj 

školi umjesto svakodnevne nastave izveden je sportski 

dan.  Učitelji i učiteljice organizovali su razne vrste ig-

ara: trčanje u vreći, trčanje u parovima, odbojka, kros  i 

sl. Odigrane su i utakmice u fudbalu.  Na kraju, učenici 

su bili umorni, ali i sretni i veseli.

ISPRAĆAJ:   Učitelj Enver Mešković nakon dugogodišnjeg rada u našoj školi otišao je u 

penziju. Predstavnici uposlenika O.Š.“Kladanj“ i učenika naše škole, 1. februara su posjetili 

učitelja Envera i uručili mu poklone, zaželjevši mu sretne penzionerske dane.

BAJRAMSKA PRIREDBA: Dana 24.10.2012. god održana je prigodna bajramska priredba u 

povodu Kurban bajrama.  Učenici su pripremili i izveli razne igrokaze, recitacije kao i najljepše 

ilahije. Našu priredbu su uveličali gosti- učenici iz  Tuzlanske i Mostarske medrese.  Najveće 

oduševljenje i smijeh izazvali su najmlađi učenici koji su glumili u skečevima: ,,Bajramluk“ i 

,,Bajrambarećula Mušane“.

DAN  DJEČIJE  RADOSTI:  Zadnji  dan  u  2012.  go-

dini,  31.  decembar,  u  sali  naše  škole  upriličeno  je  slav-

lje  za  sve  učenike.  Uz  pjesmu  i  muziku,  igru  i  ves-

elje,  poslastice  i  razne  grickalice,  učenici  su  obilježili 

i  svoj  dan  –  Dan  dječije  radosti.  Učenički  žiri  odabrao 

je    pobjednike  za    naj  frizuru,  naj  masku  i  naj  izgled.

                                                                                                         

Anisa Imširović Va

EKSKURZIJA: 2. februara 2013. g. prvačići i drugačići su se jako 

dobro  proveli  na  jednodnevnoj  ekskurziji  u  Sarajevu.  Bili  su  na 

Baščaršiji, jeli sarajevske ćevape, vozili se u tramvaju i gledali cr-

tani  film  u  3D  verziji.    Ovo  se  dešavalo  u  sklopu  projekta  „Dan 

radosti“.


background image

STAZOM ZAVIČAJNOM __________________________________________________________________

 TUHOLJ U PROŠLOSTI

      Nekih 7-8 kilometara od Kladnja, naj užnije općine u Tuzlanskom kantonu, nalazi se Tuholj. Do Tuholja 

se dolazi asfaltnim putem koji se kod ušća Osice u Drinjaču odvaja od puta Kladanj- Brateljevići-Muška voda. 

Naseljeni dijelovi Tuholja su na prosječnoj nadmorskoj visini od 700-900 m. Tuholjsko područje je smješteno 

na južnim padinama Konjuha, čiji je najviši vrh 1327m. Obuhvata sliv gornje Drinjače, tj. njene lijeve pritoke 

Osice i gornji sliv Zatoče.

     U najširem smislu pojam Tuholja 

obuhvata veliki prostor planine Kon-

juh sa njenim najvišim vrhovima, 

površine južnih padina sa gornjim 

tokom Drinjače, dio sjevernih pa-

dina (izvorište rijeke Krabanje). 

Ovako definisan prostor obuhvata: 

Brateljeviće, Pauč, Olovce, Brdijelje, 

Vranoviće i Tuholj. Srednji pojam 

Tuholja obuhvata: selo Tuholj, Goletići, 

Suljići (Polje), Meškovići (Brdo), Pajići 

i Pauč ( Podpauč). Najuži pojam Tuhol-

ja je selo Tuholj sa manjim mahalama. 

Prvi put se naselje Tuholj spominje u 

Sumarnom popisu sandžaka Bosna 1468/69. god. Tada ovo naselje nosi ime Tohol i ima 31 dom  i 2140 akči 

godišnjeg prihoda. Već u popisu 1488. g. Tuholj ima 50 kuća, a godišnji prihod se povećao na 3721 akču. 

Iz popisa što ga je Otomansko carstvo izvršilo 1604. godine, vidi se da Tuholj ima stotinjak kuća, a 75% 

stanovništva je muslimansko. Prihod se popeo na 6027 akči i to najviše od uzgoja žitarica  (pšenice, mješanca, 

zobi). Rekli smo da se Tuholj prvi put u pisanim izvorima spominje davne 1468. g., no kontinuitet življenja na 

ovim prostorima seže u daleku prošlost. Naime, na području Tuholja, u najširem smislu, prisutno je raznovrs-

no kulturno-historijsko, duhovno i prirodno naslijeđe koje upućuje na naseljenost ovih predjela još u davnoj 

prošlosti, prahistoriji, antici i ranom srednjem vijeku. U kontekstu gore rečenog pomenućemo neke lokalitete 

koji govore o kultnoj tradiciji i naseljenosti ovih prostora. To su: Konjuh ili Dovište, Jurijevica, Djevojačka 

pećina. Brojni su i toponimi koji ukazuju na mitskog Tračkog konjanika: Konjuhčić, Konjkalje, Potkonjuhčić, 

Ždrijepčev skok... Na oblike starih naselja, utvrda, građevina, ukazuju i imena poput: Gradac,  na obronku 

brda Bičin; Gradina,  između Hotana i Pauča; Gradac,  uzvišenje brda Smolin; Čaršija,  zapadno od gornje 

Drinjače... Veoma su indikativni i nazivi: Sela, Selišta, Carigradka, Vlahovgrad, Zidina...Među  materijalne os-

tatke najstarijih stanovnika ovog  područja treba ubrojati i kamene kugle kod sela Pauč  i  ostatke Rimske ceste. 

Kad je riječ o srednjovjekovnom periodu i bitisanju Crkve bosanske i njenih pripadnika Bogumila na području 

Tuholja, brojni su nadgrobni spomenici – stećci na više lokaliteta ( Mramorje, Osica, Bijeli Rid, Kuman...) koji 

ostaše da svjedoče o životu ljudi tog vremena.  Da je ovaj prostor bio veoma značajan u tom periodu kazuje i 

podatak da su od oko  350 stećaka sa natpisima u cijeloj BiH, 2 takva stećka evidentirana upravo ovdje (Kuman, 

ušće Osice u Drinjaču). 

Kontinuitet življenja na prostoru Tuholja nastavio se i kroz period osmanske vladavine Bosnom, a najznačajniji 

kulturno – historijski spomenik iz tog vakta je Tuholjska džamija.  Mnogo je toponima, nišana i drugih 

spomenika materijalne kulture koji svjedoče o životu  na ovim prostorima iz tog perioda.

     Područje Tuholja sa svim svojim historijskim i geografskim karakteristikama, bogatstvom  prirodnih resursa 

biljnog, životinjskog, mineralnog, hidrološkog karaktera, duhovnim i ljudskim vrijednostima čini jedinstvenu 

cjelinu od davnih vremena nastanjivanu generacijama i generacijama ljudi sve do dana današnjeg.

     Dužnost je i obaveza svakog djeteta, svakog čovjeka da voli svoj zavičaj, da uči o njemu i da na bilo koji 

način doprinosi očuvanju prirodnih, duhovnih, kulturnih, tradicijskih i svih drugih vrijednosti, da stremi i teži 

unapređenju i boljitku života i međuljudskih odnosa u zavičaju i domovini.                       

 Namik Halilović


background image

ŠKOLA  __________________________________________________________________________________________________

ŠKOLA U TUHOLJU

Osnovnu školu „ Kladanj“  u Kladnju čine centralna škola u Kladnju, te njene područne škole u Tuholju i Stariču 

i područna odjeljenja Brateljevići i Gojakovići. Do izgradnje prve 

školske zgrade u Tuholju učenici su učili u Šumarnici kod Suljića. Naša 

škola je počela sa radom 1951 godine. Ranije se zvala Vladimir Na-

zor,  te Haćam Midhat Aćim,  a danas nosi ime naše općine - Kladanj. 

Od 1951. godine pa sve do danas u njoj su mnoge generacije 

uspješno završile svoje osnovno obrazovanje. Svi  ti učenici su 

većinom  završili  srednjoškolsko obrazovanje,  a mnogi i fakultete.

Svi su oni postali odlični ljudi koji znaju šta i kako radi-

ti u životu. Školu  u Tuholju pohađaju djeca od prvog pa do os-

mog razreda iz sela: Pauč, Tuholj, Goletići, Meškovići  i Suljići.

U našoj školi djeluju mnoge sekcije kroz koje naši đaci poka-

zuju znanje i kreativnost. Neke od njih su: literarna,dramska, recitatorska, ekološka, odbojkaška...

Naša škola je nekada imala i po nekoliko stotina đaka,  a sada  ima 71 učenika.  Ovo je samo 

nešto  o  našoj  školi,  a  mi,  učimo  i  trudimo  se  pa  će  nam  škola  pokazati  svoje  bogatstvo.                                                                  

                                                                                                        Anela Šarić VIIa

 NEKA PRAVILA U ŠKOLI                                                                               

Želiš li biti dobar i pristojan učenik pridržavaj se sljedećih pravila:

Na vrijeme dolazi u školu!!    Ako navikneš dolaziti na vrijeme u školu 

nećeš imati problema. Niko ne voli onoga koji kasni.

 Pristojno pozdravljaj!!    Ne pozdraviti nastavnike, starije, drugove, ako 

niste znali nije cool.

Slušaj i pazi na času!!   Ako budeš slušao na času nešto ćeš i zapamtiti, 

ako ne, nećeš ni znati.

Ne pravi gužvu!!   U redu stani mirno i ne guraj se, jer to nije kulturno.

Poštuj drugoga!!    Poštuj i cijeni druge pa će i tebe cijeniti. Tako se gradi 

povjerenje.

Redovno  radi  zadaću!!    Ako  ne  budeš  radio    zadaću  mozeš    dobiti  negativnu  ocjenu,  a  to  stvara  glavobolju.                                            

                                                                                                                 Indira E. Šarić   VIIa

UČENICI

Ćao. Ja sam Rais Mujanović. Učenik sam 5.r. O.Š.,,Kladanj“  u Tuholju. 

Odličan sam učenik. Rado čitam Elif i Male novine. Svi predmeti su mi dragi, 

a  vjeronauka mi je najdraža. Hobi mi je sakupljanje olovaka. Moj životni 

moto je: Budi dobar prema drugima pa će i oni biti dobri prema tebi. Jer, 

dobro se dobrim vraća.                                             

Rais Mujanović Va

Zovem se Belma Musić. Idem u O.Š. ,,Kladanj“ u Tuholju. Peti sam razred i 

imam deset godina. Volim  svoju školu, jer sam u njoj stekla mnogo znanja. 

Imam puno drugova i drugarica. Volimo se družiti i zajedno učiti. Uvijek se 

trudimo da se ne svađamo. Kada je kakav praznik u školi, mi ga dočekamo 

priredbom. Tada glumimo, pjevamo, recitujemo i igramo. Naša škola je puna 

radosti i veselja.                                          

 Belma Musić Va


background image

Benjamin Kadrić

STIHOM I SLIKOM  __________________________________________________________________________________

LIPA 

Ispred moje kuće raste jedna lipa.     

Čim izađem napolje osjetim miris 

njenog cvijeta. 

Lijepog kao iz bajke. 

   

Ispod lipe je sto. 

Za stolom sjedim sretna.   

     

Kada negdje pođem s             

njenih mirisnih grana  ptice zacvrkuću. 

Lijepo kao iz bajke.           

                                                                          

Indira E. Šarić   VIIa                                                                                   

VRT GDJE DIJETE RASTE

Domovino moja volim tebe znaš, 

domovino u srcu mi sijaš. 

O Zemljice moja noge bose, 

djevojčice duge kose sa očima punim 

rose. 

Tvoja duša kao nebo plavo, 

za tebe kuca moje srce malo. 

Pružiš mi cvijeće, daruješ laste, 

moj si vrt gdje dijete raste.

 

Elma Šarić

KONJUH   
Poletjela sa Konjuha ptica 
da opjeva njegove ljepote: 
Ja sam ptica, ovdje lijepo mi je, Konjuh ima 
dušu za svakoga. 

Vilen jelen glavu podigao:
Pa i ja bih nešto sad rekao, 
ovdje ima trave ima vode 
neka niko s Konjuha ne ode. 

Ispod grma javio se zeko: 
Da li mene sada sluša neko? 
Ja sam ovdje mlađan odrastao 
Konjuh ne bih ja nizašta dao. 

                             Samir Turalić

                RODITELJI-PJESNICI 

                                         DA SAM PTICA 

Da sam ptica pjevačica 

                                pa da svojom Bosnom prođem,

                           pjevao bih uvijek pjesme

 kud god letim,

                  gdje god dođem. 

Zbog ljepote moje Bosne umor ne bih osjetio, 
svakom gradu, selu svakom po pjesmu bih poklonio. 
Pjesmo moja leti Bosnom, 
procvjetalim livadama, kroz sva sela i gradove,
 po šumama i gorama. 
Bosna nikad nije sama, 
ona živi u pjesmama. 

Samir Turalić

Sanel Manjić

Lejla Šarić

Ermina Mešković

Osman Čorbić


background image

Amer Halilović

STIHOM I SLIKOM  __________________________________________________________________________________

 MOJA DOMOVINA

Moja je domovina

Bosna i Hercegovina.

Ona je lijepa kao cio svijet,

ona je meni kao u travi cvijet.

Cvijećem cijela Bosna miriše

kao sunce se sjaji,

kao nebo se plavi.


Lejla Šarić IIIa

DAN DRŽAVNOSTI 

O Danu državnosti pričaju baš svi, 

to je praznik Bosne, 

praznik veliki! 

Dan državnosti pjesma je ptica, 

čarobnih riječi poput ružica. 

Pitate se, zašto volim taj dan? 

Zato što je veseo i radostan! 

Rođendan Bosne volim slaviti, 

probaj i ti, nećeš se kajati! 

Elma Šarić  IVa

MEZARJE 

U blizini moje kuće ima staro 

mezarje.

Odlazim tamo često jer volim 

to mjesto. 

Ne znam zašto, ali ono je 

priraslo mome srcu. 

Moj drug Adil i ja 

to staro mezarje čistimo i 

uređujemo.        

Na tom mezarju ima nekoliko 

divnih nišana, 

ali ljudi ih ne znaju cijeniti. 

Kenan Turalić  VIa

MOJA ŠKOLA 

Moja škola je najljepša

 na

 svijetu. 

Ne bih je dala za cijelu planetu. 

Moja škola je moja majka druga. 

Ona je meni mila i draga. 

Školu trebamo voljeti svi, 

pa ćemo uvijek biti veseli. 

Amina Šarić  Va

ĐAČKO DOBA                                           

Kada sat ujutro otkuca sedam    
u školu se žurno spremam.        

Tamo me čekaju drugarice moje 
I drugova mnogo svi u redu stoje. 

Začuje se zov školskog zvona    
svi žurimo na mjesta svoja. 

Mi đaci volimo školu svoju        
u njoj učimo lekciju novu

Ne kaže džaba izreka ona: 
Najljepše je đačko doba!           

Anela Šarić  VIIa                                                                                 

ŠKOLA

Kad ujutro ustaneš lijepo se 

opremi, sa osmijehom na licu 

prema školi kreni.

Kad u školu dođeš ti  đačić si 

pravi, 

čut ćeš i naučiti  pametne stvari. 

Zato slušaj učitelja potrudi se 

baš,

sretnom školu učini ti to možeš,

 ti to znaš! 

Elma Šarić  IVa

Ajdin Šarić


background image

PRIRODNA BAŠTINA  ____________________

KUĆARA

U  podnožju  naselja  Goletići  nalazi  se  tzv.  pećina 

Kućara. Pristup pećini je prohodan, a ulaz u pećinu 

je u podnožju velike stijene. Ulazeći kroz veliki otvor 

(oko 8 metara visine), dolazi se do velikog zida gdje 

se mora proći puzeći hodnikom 2-3 m dužine.

Ulaskom u glavni hodnik obavija vas tama, a sa os-

vijetljenjem  naziru  se  prirodno  oblikovane  malene 

stijene nazvane stalagmiti i stalaktiti. Tim pećinskim 

nakitom ljudi ostaju zadivljeni i to je zaista prelijep i 

divan osjećaj.

Iz glavnog prostora pružaju se sporedni hodnici koji 

nisu ispitani. Kroz pećinu protiče kristalnobistra lede-

na voda koja na par mjesta stvara vodopade. Ti vodo-

padi stvaraju veliku buku u unjutrašnjosti pećine. U 

ljetnim danima protok podzemnih voda je smanjen. 

Za detaljnije ispitivanje pećine Kućare mora se imati 

odgovarajuća oprema.

Sam naziv pećine – Kućara, kazuje nam da je ovaj 

prirodni prostor (kuća) predstavljao mjesto življenja 

ljudi  u  davnoj 

historiji. 

Pre-

ma  predanjima 

mještana  Kućara 

je  povezana  sa 

zvekom-vrtačom 

zvanom  Propast. 

Priča  se  da  je 

nekad  jedna  dje-

vojka 

zajedno 

sa zapregom (bikovima) pala u Propast. Pronađen je 

kasnije  prsten  te  djevojke,  kojeg  je  voda  iznijela iz 

Kućare. 

Ovu prirodnu atrakciju obavezno treba posjetiti. Mi 

smo zaista ponosni i sretni  što se Kućara nalazi na 

prostoru MZ Tuholj.

                                                                                                                                    

Suad i Amer Šarić   VIIa 

JURIJEVICA
Jurijevica se nalazi na platou brda 
Pauč koje se uzdiže zapadno od 
istoimenog sela.Nadmorska visina 
ove najveće kote je 1059 m. Prilaz 

sa istočne strane je kroz gustu 
šumu smrče i jele. Litice Jurije-
vice obrasle borovinom okomito 
se spuštaju prema rijeci Drinjači. 
Inače dolinu ove rijeke, od ušća 

Bebroštice pa dalje uzvodno, 
mnogi zaljubljenici prirode često 
posjećuju. To je poznato izletište 
tzv. Paučke luke. Upravo odavde 
uspinje se jedna planinarska staza 

do vrha Jurijevice. To je jedan 
od najdražih uspona planinara i 
poklonika prirode. Na Jurijevici 
se nalazi improvizovana lovačka 
i planinarska osmatračnica. Ova 
kota služi i kao mjesto odakle 
se u ljetnim danima vrši os-
matranje u slučaju da dođe do 
neželjenih požara. Odavde se 
pruža prelijep pogled na niz vi-
sokih i manjih brda planina Kon-
juh, Smolin i Zvijezda. Posebno 
je lijepo u jesenjim danima kad 
se šuma okiti raznim bojama. 
Dobro došli u obilazak Jurijevice.                                                                            

 

Akif Halilović   VIIIa


background image

ZAPIS O ...   _____________________________
...O ŠEHIDU

ŠARIĆ (MUMINA) ENIZ¬-NISKO (1973-1995)

Još  ga  se  sjećam  kao  li-

jepog,  crnokosog  i  za  ni-

jansu  tamnijeg  tena  od 

nas  ostalih  dječaka.Iznad 

lijeve  obrve  imao  je  vrlo 

lahko  uočljiv  ben.  Uvijek 

je bio tu za igru, druženje, 

za  one  normalne  dječije 

zezancije  koje    sve  nas 

prate  u  djetinjstvu.  Pogo-

tovo  je  to  bilo  izraženo  u 

onim starim dobrim vremenima kada su sva sela, sve 

mahale bile pune života, pune dječije graje i galame. 

A Nisko je bio u svakom momentu svakome od nas 

najbolje  društvo.  Kako  je  bio  odličan  učenik,  a  uz 

to i sin lokalnog hodže (Mumin efendije), uvijek je 

bio među nama prepoznatljiv na neki svoj osebujan 

način. I kao dječak, i kasnije kao mladić, mada nje-

gova mladost nije doživjela ni osjetila tu pravu stranu 

momkovanja i ludovanja u tim prelijepim godinama. 

Poslije srednje škole, umjesto da se ide dalje, da se 

čovjek školuje i izgrađuje u zrelu osobu, Nisko je kao 

i mnogi drugi njegovih godina bio uvučen u kolop-

let ratnog vremena. Dolaze 1991. i 1992. godina, a 

s njima i lokalne straže. Sprema se oluja nad našom 

Bosnom  i  Hercegovinom.  I  Nisko  se  uključuje  u 

jedinice Teritorijalne odbrane. Uvijek vesele naravi, 

ni jednog trenutka  nije pokazivao zabrinutost ili očaj, 

već  je  svima  oko  sebe  davao  neki  sjaj  optimizma  i 

moralnu snagu koja nam je u to vrijeme bila neophod-

na. Agresora koji je napao našu domovinu morali smo 

zaustaviti. Kako je bio izrazito veselog, nemirnog, i 

povremeno avanturističkog duha, odlazi u jednu od 

najelitnijih  jedinica  u  tadašnjoj  Armiji  BiH,  'Crne 

labudove'. U Crnim labudovima Nisko je za kratko 

vrijeme zadobio simpatije svojih saboraca kao hrabar 

ratnik. I dalje je na svoj unikatan način znao u sva-

kom trenu, u svakoj situaciji, pa i kad je bilo najteže, 

izmamiti osmijeh na licima 'bosanskih ljiljana'. Kao i 

mnogi drugi mladi ljudi, koji su bili budućnost naše 

države Bosne i Hercegovine, Eniz Šarić-Nisko hrabro 

gine  14.7.1995. g. na ratnom zadatku kao pripadnik 

Armije BiH braneći domovinu od neprijatelja.

                                                                                                                               

Dževad Softić

ZAPIS O ...   ____________________________________________________________________________

...O OBIČAJU _______

LJUŠTANJE ŽITA

Kako vrijeme prolazi sve više običaja 

je prepušteno zaboravu. Tako je i 

sa ljuštanjem žita. Ovaj običaj bio 

je vezan za jesenske dane kada žito 

uzrije. 

Obrani klasovi bi se gomilali na 

neko ravno mjesto, obično je to 

bilo 'guvno' i tada bi se sazivalo  na 

ljuštanje. Odazivali bi se svi: djeca, 

djevojke, momci, starci, jaki i neja-

ki. Starije žene su predvodile grupe 

noseći 'mašale' , osvjetljavajući put 

do guvna. Posjedalo bi se oko klas-

ova  i počinjalo bi se sa ljuštanjem: 

klasura bi se bacala na jednu, a 

paturovi žita na drugu stranu. 

Momci bi pjevali a djevojke pripi-

jevale, kadkad bi zapjevali i stariji.

Kad bi se našao patur 'šarenjak'  

momci i djevojke bi se međusobno 

zaduživali nudeći jedno 

drugom da otrgne klasje 

sa patura. Uz ljuštanje 

bi se prepričavale šaljive 

zgode i nezgode koje su 

bile propraćene smije-

hom. Pri kraju ljuštanja 

momci bi prenosili paturove u 

hambar  i  spremali  ga  za  sušenje.                                                                                 

Po  završetku  domaćin  bi  izno-

sio  nešto  da  počasti  ljuštače, 

obično: hošaf, suhe šljive, orahe i 

pekmeznu pitu. Tad bi se začula i 

šargija pozivajući sve u kolo. Igrali 

bi svi, stariji i mlađi.

Po  strani,  ispod  ‘mašala’ 

,  momci  i  djevojke  bi 

ašikovali,  a  djeca  bi  ih 

zadirkivala. Kad bi ljustači 

počeli  odlaziti  domaćin  bi 

im  se  zahvaljivao  uz  na-

pomenu  da  će  uskoro  sa 

prvim  snijegom  početi 

i  komljenje  oljuštanog 

žita.

U  našem  mjestu  danas 

nema ‘ljuštanja žita’.  O 

tome nam stariji pričaju 

i  podsjećaju  da  neke 

lijepe običaje ne treba 

zaboraviti.

                                                                                              

Mersad i Zijad Mujić


background image

DIVANHANA________________________________________________________________________

Profesor doktor Senahid Halilović:   

KNJIGA JE MOJA VJERNA PRATILJA ...

......  ističe  u  razgovoru  za 

naš  list  prof.  dr.  Senahid 

Halilović,  jedan  od  na-

jistaknutijih  stručnjaka  na 

polju  lingvistike  u  BiH.

Recite nam nešto o sebi ?

Rođen sam 22. 3, 1958. u Tuholju. 

Tu  sam  završio  osnovnu  školu 

(1971),  u  Kladnju  gimnaziju 

(1975), u Tuzli pedagošku akadem-

iju  (1977)  i  u  Beogradu  filološki 

fakultet (1980). U proteklih 30 go-

dina  bio  sam  srednjoškolski  pro-

fesor  (Kladanj,  1980/81),  novinar 

(Brčko,  1981),  saradnik  Instituta 

za jezik (1982 – 1994) i profesor 

Filozofskog  fakulteta  u  Sarajevu  

(  od  1994.  do  danas).  Oženjen 

sam od 1984. god., supruga Sam-

ija  moja  je  kolegica.  Imamo  sina 

Jasminka  (1988)  i  kćerku  Ajdinu 

(1995).  Uvijek  kažem  da  sam  iz 

Tuholja; u Sarajevu sam na privre-

menom radu.

Kako je proteklo Vaše djetin-

jstvo?

Moji  roditelji  Derviš  i  Duda 

(rođena Kamenjašević) podigli su 

šestero djeca; imam tri sestre i dva 

starija  brata.  Ovo  već  znači  da  je 

u našoj kući bilo živo, upravo sam 

ja  bio  najživahniji,  najnemirniji. 

Slično je bilo i u susjedstvu: u sva-

koj  kući  po  nekoliko  djece.  Puno 

selo djece, tako da je svako mogao 

sebi  naći  društvo.  Ako  si  krenuo 

u  školu,  ide  nas  najmanje  petero, 

ispred nas drugo petero.  Ako ideš 

čuvati  ovce,  krave,  imaš  svoju 

družinu,  i  jedva  čekaš  sutrašnji 

dan, da se opet ide u polje, u šumu, 

u  Drinjaču.  Ako  ti  se  igra  lopte, 

izađeš popodne nasred sela, zovneš 

jednog-dvojicu, oni još ponekog, i 

ako nas i nema uvijek da se podije-

limo na dva gola, ima nas dovoljno 

a  igramo  viktorije;  ako  ti  se  zimi 

ide na skijanje, imaš s kim, ako ti 

se još ne sviđaju skije, imaš saone, 

ligure,  a  najveselije  je  noću  niza 

selo na ljestvama; ako ti se ljeti ide 

u  Drinjaču  na  kupanje,  nisi  sam; 

ako  ti  se  ide  u  trešnje,  opet  nisi 

sam. Tako je proteklo moje djetin-

jstvo: u igri, u druženju, u veselju, 

u ljubavi.

Čega se rado sjećate iz školskih 

dana?

Čuvam u sjećanju mnogo toga; na-

jradije se sjećam nekih sitnica, ves-

elih zgoda, duhovitosti. Sjećam se 

nekih pokreta ili riječi svojih dru-

gova, drugarica, učitelja, nastavni-

ca,  nastavnika.  Ne  može  se,  nap-

rimjer, zaboraviti to kako naš dragi 

učitelj  na  pola  puta  između  škole 

i  našeg  sela  pjevušeći  čeka  svoju 

djevojku  našu  lijepu  komšinicu, 

ona mu ide u susret i usput dragom 

bere  ljubičice,  a  on  nam  iz  svog 

dugog  gospodskog  mantila  vadi 

bombone, samo da idemo kući što 

prije, da mu ne smetamo...

Možete  li  spomenuti  nazive 

nekih  lektira  koje  ste  pročitali 

kao osnovac?

Tokom  jednog  zimskog  raspusta 

bio sam naročito počašćen: na očev 

prijedlog, pročitao sam ukućanima 

naglas jednu našu lektiru; bio je to 

Robinzon Kruso. Drage su mi bile 

i ostale Ćopićeve i Hromadžićeve 

knjige, između ostalih. Poslije sam 

svojoj  djeci  čitao  Magareće  go-

dine, Zlatoruna...

Šta za Vas predstavlja knjiga?

Neću pretjerati ako kažem da bez 

knjige  ne  mogu.  Ne  mogu  bez 

vode, bez hljeba, bez knjige i bez 

muzike. Knjiga je moja vjerna pra-

tilja:  jedna  me  čeka  na  noćnom 

stočiću, da uz nju  zaspim, druga u 

vikendici, treća čeka da je stavim 

u  kofer  kad  pođem    na  put,  na 

odmor, po tri-četiri čekaju da one 

dođu na red... Ne trčim za novim, 

najnovijim knjigama. Otud-ovdud, 

evo meni još jedne stare dobre kn-

jige,  obradujem  joj  se  i  nosim  je 

kući: ako bude dana i godina imat 

ću lijepo društvo.

Koju knjigu trenutno čitate?

U  kući:  jednu  knjigu  švicarskog 

pisca  M.  Frischa  (Friša);  otkako 

sam pročitao njegov roman Homo 

faber,  to  je  jedan  od  mojih  na-

jomiljenijih  pisaca.  U  vikendici: 

roman Sramota južnoafričkog no-

belovca  J.  M.  Coetzeea  (Kucija). 

Vrhunski majstor pripovijedanja.

Šta  u  razgovorima  o  zavičaju 

posebno ističete?

Zavisi od društva, uglavnom neću 

propustiti  priliku  da  istaknem 

ljepšu  stranu  života  na  selu,  u 

zavičaju,  iskonske  ljudske  vrijed-

nosti,  prirodne  ljepote,  ono  što  je 

samo po sebi vrijedno spomena. U 

posljednje  vrijeme,  nažalost,  sve 

je  manje  mjesta  vedrini,  humoru, 

kome  sam  inače  sklon.  Mnogi  su 

moji  rođaci  i  komšije  poginuli  u 

ratu ‘92-95, među njima i nekoliko 

mojih školskih drugova, mnoge su 

kuće ostale bez hranioca; toliki su


background image

ODGOJ __________________________________________
                                                                      

Društveni  procesi,  promjene,  kretanja,  sazrijevanja  ljudskih 

spoznaja  ovdašnjeg,  kako  su  uveliko  dio  globalnog  tako  su  i 

svakodnevnica svakog čovjeka naših prostora. Djeca odrastaju, 

prihvataju i prenose utkano u njih vrijednostima znanja i odgo-

ja, sa sobom naše ljudske ideale. Dijelom   njihovog ljudskog 

usavršavanja budu realizovani sadržaji institucionalnog odgoja i 

obrazovanja što 

pruža 

škola 

svojim  planom 

i  programom. 

Ostala područja 

o d g o j n i h 

d j e l o v a n j a 

n a d o m i r e n a 

znanjem,  pruža 

sredina  u  ko-

joj  žive  i  nara-

vno  porodica. 

R e f o r m i s a t i 

kriterije  u  ljud-

skim odnosima i pristup svim materijalnim i duhovnim vrijed-

nostima  je  danas  prvenstveni,  odgojni  zadatak  svih  činitelja 

odgojnih područja. Snažno djelovanje životne sredine, životna 

mjesta u kojima se mi nalazimo, olakšavaju i pružaju prirodni 

sklad jednostavnog pristupa, a to je da dijete najbolje uči i odga-

ja se vlastitim primjerom odgajatelja-roditelja, učitelja. Uredan 

porodični život, iskrenost, rad, red, poštenje, pravednost, ljubav, 

razumijevanje; razvijanje ljudske savjesti, principijelnosti, pov-

jerenja,  vjere  u  vlastite  sposobnosti;  jačanje  otpornosti  prema 

poteškoćama i spremnost za njihovo rješavanje, utemeljenja su 

odgoja svakog malog ljudskog bića. Vjerovatnost sličnosti sa pri-

rodnim okruženjem je utoliko olakšana ukoliko suživot u mjestu 

(zavičaju) prihvatimo kao takvim i upućujemo ljude u njihove 

vrijednosti međusobnog harmonično usklađenog odnosa i težnji.

 Samim određenjem čovjek je jedino biće koje  je svojim razu-

mom i sviješću, svojim postojanjem, upućen na vrijednosti koje 

su obilježje života. Neka odgojna djelovanja budu naši najveći 

ideali kojima će naša djeca osigurati svoj položaj u kulturnim, 

sociološkim i svim drugim ovozemaljskim tekovinama. Njihov 

odnos prema drugima i samom sebi je najdalekosežniji put ut-

kanih vrijednosti života. Cijeneći sebe, mjesto odakle potičemo 

je naša vrijednost koju uvijek započinjemo kao mjeru kojom pra-

timo svijet oko nas. I uvijek se vratimo činjenici da je najiskreniji 

i  najljepši uranak uz potok, rosu i miris livadskog cvijeća u mom 

kraju. Naučio nas je da nikad ne prestanemo učiti, tražiti, htjeti 

više, ali i da znamo koliko to zaista vrijedi kad smo daleko, kako 

smo odgojeni i kome pripadamo.

Samra Zelenturović, pedagog O.Š. “Kladanj”

ljudi u našem zavičaju ostali bez posla... 

Razumijem promjene, novi sistem, novo 

vrijeme,  ali  ne  mogu  razumjeti  ljudsku 

pohlepu,  ovo  poratno  rasturanje  nekad 

solidnih preduzeća, dobara koja su dugo, 

mukotrpno  stvarana.  Tako  sam  sve  sjet-

niji, sve tužniji kad je riječ o zavičaju.

Da li Vaš dolazak u zavičaj predstavlja 

i povratak u prošlost?

Čim  stupim  u  taj  svoj  zavičajni  krug, 

promjera  desetak  kilometara,  bliže  sam 

i  zemlji,  i  travi,  i  cvijetu,  i  ljudima,  i 

samom  sebi,  i  svome  djetinjstvu.  I  ko-

liko  god  dolazio,  malo  mi  je,  i  sve  sebi 

obećavam: od ove ćeš godine malo češće 

u svoj Tuholj...

Bez    koga/  čega  Vaš  život  ne  bi  imao 

smisla?

Moj život ne bi imao smisla bez nekoliko 

najbližih. Također ne bi imao smisla bez 

rada, bez nade, bez ljubavi.

Autor ste Gnijezda lijepih riječi, Pravo-

pisa bosanskoga jezika... Na kojim pro-

jektima trenutno radite?

Trenutno  uređujem,  pripremam  za 

štampu  zbornik  radova  s  prvog  našeg 

međunarodnog  slavističkog  kongresa. 

Pomalo pripremam za objavljivanje i svoj 

školski  rječnik  bosanskog  jezika.  Znam 

sebi  lijepo  natovariti;  uvijek  dometnem 

nešto i u trešiljak.

Kojim jezikom govorimo mi u BiH?

Svi mi u BiH govorimo jednim jezikom. 

Taj  jezik  jedni  zovu  bosanskim,  drugi 

hrvatskim, treći srpskim. Važno je da na 

tom svom jeziku, kako god ga zvali, što 

više čitamo najbolje pisce, kako bismo se 

mogli  što  bolje  izraziti,  kako  bismo  bili 

što uspješniji u životu.

Šta biste poručili učenicima 

osnovne škole u Tuholju?

Igrajte se što više. Nemojte ni knjigu 

zaturiti. Nastojte biti dobri ljudi.


background image
“Neka oprosti gospođa Evropa, ona 
nema spomenika kulture. Pleme 
Inka u Americi ima spomenike. 
Egipat ima prave spomenike kul-
ture. Neka oprosti gospođa Ev-
ropa, samo Bosna ima spomenike, 
STEĆKE. Šta je stećak? Oličenje 
gorštaka, Bosanca! Šta radi Bosan-
ac na stećku? Stoji uspravno! Di-
gao glavu, digao ruku! Ali nigdje 
nikad, niko nije pronašao stećak 
na kome Bosanac kleči ili moli, 
na  kome  je  prikazan  kao  sužanj.”                                                                                              
Miroslav Krleža  
                                             

STEĆCI - ČUVARI PROŠLOSTI
Stećak u naselju Meškovići pom-
inje se još plovinom XX. stoljeća. 
M.Baum navodi njegove dimenzije 
(dužina 187cm, širina 96cm i visina 
102cm) te ističe pročelne strane koje 
su bogato ukrašene. Ovaj stećak 
bilježi i poznati istraživač stećaka 
Šefik Bešlagić. O njemu donosi kra-
tak zapis učenica VIII razreda Er-
mina Mešković.
       Š.Bešlagić pominje i nekropolu 
Gornja Osica, gdje se obavlja prelaz 
preko istoimene rijeke. On je ovdje 
evidentirao 5 sljemenjaka. Istu nek-
ropolu evidentirala je komisija Za-
voda za zaštitu i korištenje kultur-
no-historijskog i prirodnog nasljeđa 
Tuzla 1989.g pod imenom Podafti. 
Komisija je evidentirala pet sljemen-
jaka sa postoljem i jedan usađenik. 
Ekipa našeg lista istražila je ovu nek-
ropolu i otkrila još dva stećka, oba 
u koritu rijeke Osice. Jedan od njih 
je udaljen nekih 20-tak  metara od 
ostalih. U vrijeme kad su pomenuti 
historičari istraživali ovu nekropo-
lu, dva novootkrivena stećka za njih 
su ostali neprimjećeni. ( Š.Bešlagić 

nije evidentirao ni uspravni stećak.) 
Naš list prvi obavještava o novim 
stećcima sa nekropole Podavd. O toj 
nekropoli stećaka piše učenik osmog 
razreda, Akif Halilović.
STEĆAK U MEŠKOVIĆIMA
Na bogato naslijeđe ovog područja 
ukazuju brojni stećci i druge 
starine. Na prostranoj livadi u 
Meškovićima koja se zove Mezarje 
nalazi se stećak u obliku sljemen-
jaka (stećak koji ima dvije strehe 
poput kuće na dvije vode). Ovaj 
nadgrobni spomenik je bogato 
ukrašen. Napravljen je od teškog 

kamena i nagnut je na desnu 
stranu.

BOGUMILSKI STEĆCI 
I NJIHOVA OKOLINA

Između sela Pauč i susjednog sela 
Tuholj nalazi se Osički krš. Krš je 
smješten na desnoj obali rijeke 
Osice, koja se koji kilometar niže 
ulijeva u rijeku Drinjaču. Krš ima 
oko 20-45 metara širine, a visok 
je oko 30 metara. Put do krša je 

pristupačan sa njegove zapadne 
strane odakle se dođe ravno na 
njegov najvisočiji dio. Sa njega se 
pruža prelijep pogled na selo Pauč, 
zaseok Osicu, Brdo, manji dio 
Meškovića i okolna brda. Na lijevoj 
obali rječice, pedesetak metara od 
krša, nalaze se bogumilski stećci. 
Ima ih osam. Pet sljemenjaka na 
kopnu u njivi Podavd i jedan us-
pravni stup, a dva stećka sljemen-
jaka u vodi. Svi  oni su sličnih di-
menzija i imaju postolje. Jedan 
sljemenjak je razbijen. Uspravni 
stećak zbog podravljanja vode je 

prevrnut, ali je i dalje u cjelini. Naši 
pradjedovi su pričali i prenosili sa 
koljena na koljeno da su Bogumili 
pravili stećke pretežno na nekim 
brežuljcima ili kraj vode. A pravili 
su ih u blizini svojih naselja i ka-
menoloma, odakle su uzimali i ko-
ristili kamen. Tako bar kažu naši 
preci, jer se to prenosi i dan danas 
sa koljena na koljeno od davnina. 
Jedna knjiga govori da su ovi naši 
stećci pokraj rječice Osice pravljeni 
jos u davnom XIV. stoljeću.

KULTURNO-HISTORIJSKI SPOMENICI_____________________________________________


background image

NAŠ GRAD__________________________________________________________________________

NEŠTO IZ HISTORIJE 
KLADNJA

Grad Kladanj u historiji prvi put 
se spominje u XII. stoljeću, u zapi-

sima mađarskog velikana Kristofa 
Emerika  (1138  god.),  i  postaje 
jedna  značajna  naseljena  cjelina. 
Danas je Kladanj jedno veoma li-
jepo mjesto "varoš" sa oko 15.000 
stanovnika,koja  naseljavaju  grad 
Kladanj i odronke planine Konjuh.

Prema Turskim izvorima, Kladanj 
se  prvi  put  se  spominje  1469. 
god. s trgom "ČETVRKOVIŠTE" 
koje  je  dobilo  ime  po  sajmu  koji 
se  održavao  samo  Četvrtkom. 
U  Kladanjskom  mjestu  Tuholj 
poznati  su  ostatci  rimskog  puta, 
te stećcima. Kladanj ima 53 loka-
liteta stećaka za koje se zna, i oko 
3-4 lokaliteta koja se jos istražuju. 
Na tih 53 lokaliteta se nalazi oko 
436  stećaka,  gdje  su  46  u  obliku 
sanduka.
1557.  god  Kladanj  se  spominje 

kao  mala  kasaba  u  okviru  Sara-
jeva,  gdje  nakon  toga  postaje  sa-
mostalan. U drugoj polovici XVI. 
stoljeća  u  Kladnju  kao  "čaršiji" 
se  spominje  hamam  i  Hadži-
Balibegova  džamija  poznatija 
kao  džamija  "Kuršumlija".  Pored 
pomenute  džamije,  u  Kladnju  je 
bilo još 5 džamija, 2 mekteba i 3 

turbeta,  te  Medresa,  Musala  i  10 
hanova za koje se zna. Neki izvori 
spominju da je u Kladnju bilo oko 
26 hanova, koji su pored medrese 
uništeni i spaljeni u ratu.
                                                                                                  

Tahir Muhic I

  KLADANJ

Opština 

Kladanj 

se 

pros-

tire  dolinom  rijeke  Drinjače  u 
podnožju  planine  Konjuh.  Nje-
govo  stanovništvo  raspoređeno  je 
u 43 naseljena mjesta. U Kladnju 
se  nalaze  mnoge  javne  i  kulturne 
ustanove,  te  historijski  spomen-
ici  iz  različitih  perioda.  Opština 
Kladanj  veoma  je  bogata  šumom 
i  vodom.  U  svijetu  je  poznata  po 
Muškoj  vodi,  koju  su  posjećivali 
mnogi turisti i znatiželjnici. Zbog 

veoma  povoljne  planinske  klime 
i  četinarske  šume  Kladanj  se  tre-

tira  kao  vazdušna  banja.  Rijeka 
Drinjača ima mnogo manjih bistrih 
i  čistih  rječica  koje  se  uljevaju  u 
nju. Značajno je pomenuti i male-
no prirodno jezero, Paučko jezero 
(na 650 mnv). Opština Kladanj ima 

bogatstvo  prirodnih,  kulturno-his-
torijskih resursa koji je svrstavaju 
među turističke opštine u BiH.
                                                                                                                         

Emina  Halilović VIa 

Ja sam Alem Idrizović. Moja 

opština je Kladanj. U Kladnju ima 

puno trgovina, a meni je najdraži 

Bingo. Tu se uvijek igram u igrao-

nici. Kad ogladnim volim da je-

dem ćevape. U Kladnju imaju tri 

džamije, a kraj semafora je najveća 

zgrada 'osmica'. Kroz Kladanj 

protiče rijeka Drinjača. Ovdje se 

nalazi i ski-lift. 

Volim Kladanj.                                

                                                                                        

Alem Idrizović  IIa


background image

DOMOVINA_________________________________________________________________________

25. NOVEMBAR DAN DRŽAVNOSTI BiH

Prvo zasjedanje  ZAVNOBiH-a (Zemaljsko antifatištičko vijeće narodnog oslobođenja Bosne i Hercegovine) 

odrzano je u Mrkonjić  gradu 25.11.1943.g. Na tom zasjedanju su postavljeni temelji sadašnje države Bosne i 

Hercegovine. Uspostavljeni su principi na kojima se zasniva BiH. Osnovni princip je da su svi narodi u Bosni 

i Hercegovini ravnopravni. Na osnivačkoj skupštini je jasno rečeno da Bosna i Hercegovina nije ni srpska, 

ni hrvatska, ni muslimanska vec i srpska i hrvatska i muslimanska. Danas se 25.novembar slavi kao Dan 

državnosti Bosne i Hercegovine.

                                                                                                                                     Indira N. Šarić VIIa 

 1. MART DAN NEZAVISNOSTI BIH

29. februara i 1.marta 1992.g. građani Bosne i Hercegovine na referendumu su se izjasnili i opredijelili za neza-

visnost BiH. Ovaj datum danas se obilježava samo u Federaciji BiH. No ipak, 1.mart historijska je činjenica. 

Tog dana 1992.g 64% građana je odgovorilo potvrdno na referendumsko pitanje: Da li ste za to da BiH bude 

nezavisna država svih njenih građana i ravnopravnih naroda? Referendum za nezavisnost BiH održan je na 

preporuku Arbitražne komisije međunarodne konferencije o Jugoslaviji .  6.aprila.1992.g. Evropska zajednica 

je priznala Bosnu i Hercegovinu, a 21. maja 1992.g. naša domovina primljena je u OUN (Organizaciju Ujed-
injenih Nacija).                                                                                                                                                                      

DOMOVINA                       

Volim te domovino krasna!    

Bez tebe nema rahatluka-      

poruka je jasna.

Bosanci su tvoje bogatstvo

i nikad te ne bi izdali-

to je čvrsto drugarstvo.

Prešla bih sve planine

preplivala sva mora-

da dođem do domovine.

Ne imao mira ko Bosnu dira!

Zar da uništi ljepotu

u kojoj sevdah svira?!

Anela Šarić  VIIa

BOSNA I HERCEGOVINA 

Obasjaj mi mjeseče ova krasna brda     

i cvijetne doline moje domovine!      

Zasjaj mi sunce nek toplije srcu bude, u 

njemu ljubav živi za sve dobre ljude. 

U mojoj mladoj duši ljubav se ugni-

jezdila, velika ljubav moja 

Bosna i Hercegovina.

 Anela Šarić  VIIa

Alen Šarić

Lejla Šarić

Armin Halilović

Sadin Halilović


background image

PRIČA________________________________________________________________________________

DIREK  

         Jesen,  hladna  kasna  jesen. 
Sunce je zalazilo i počeo je padati 
prvi  mrak.  Neobično  vrijeme  za 
polazak na put. Nepoznat, dalek, a 
moglo se pretpostaviti i težak. Zna-
la je to Salihova majka.  Ispraćala  
je  sina  i  kao  da  ga  posljednji  put 
vidi, krajem šamije  brisala suze. I 
dok je Salih nestajao u daljini  još  

dugo  je  stojala  na  pragu  i  molila 
Boga da joj se sin vrati živ i zdrav, 
da  ga  ne  napadnu  razbojnici,  ne 
rastrgnu  vukovi  i  šumske  zvijeri, 
ne prestrave prikaze i utvare.
               A  on,  Salih,  okrećući  leđa  
uplakanoj  majci  i  zalazećem  sun-
cu, hitao je pravo mrkloj noći kao 
žedan hladnom izvoru. Bio je sigu-
ran u sebe, a opet, molio je Boga 
da  ga  ne  ostavi  samog.  Hodio  je 
Salih i hodio. I svaki put kad bi ga 
strašile noćne tmine sjetio bi se oca 
na postelji, a njegove riječi  snažile 
su ga i odjekivale u srcu  i ušima: 
,,Salih sine, moje je prikucalo. Ove 
pare što sakupljah nosi u Krivu ri-
jeku starom Mušanu. Namah!  Da 
ne  odem,  ne  daj  mi  Bože,    pod 
dugom.“  Bog bi možda ocu i hala-
lio, mislio je Salih, a bi li i čovjek. 
I  nisu  to    male  pare. A  i  da  jesu, 
tuđe su. Kad ih je otac i zašto uzeo 

u zajam, Salih nije znao. Znao je 
samo  da  ih  što  prije  treba  vratiti. 
Prije no otkuca kudret sahat. Vodio 
je  Salih  borbu  u  mislima  gotovo 
cijelu noć, a onda kad je bio na iz-
maku snaga... jutro. Božija milost. 
Negdje pred njim u daljini nazirali 
su se krovovi kuća. Dnevna svjet-
lost  otjera  strahove  noćne  tmine. 
Hodao  je  Salih  cijeli  dan.  Prešao 
je  vrhove  Konjuha  i  prošao  kroz 
sela tuholjska. U akšam bješe pod 
Kruškovicom. Gladan, iznemogao  
i  promrznut klonu na samom  ul-
azu  u  selo.  Tu  je  i  kuća  babinog 
ahbaba i konačni cilj! Još samo da 
kroči  preko  praga!  Još  da  nazove 
selam!  Još  samo  da  preda  pare! 
Još... 
    Razabra se u toplini domaćinske 
sobe. Tijelo poče osjećati žar pla-
menog  ognjišta  na  sredini  kuće. 
Očima  prijeđe  preko  okupljenih. 
Prepozna  brkatog  starca  iz  bab-
inog kazivanja. Ruke krenuše nje-
drima...  i  klonuše. Shvati da nema 
vrećice s parama. Istog trena pade u 
očaj i čudno stanje, zagledan negd-
je  u  daljinu  suznih  očiju.  Zabolje 
ga  samrtni  očev  uzdah,  vlastita 
nemoć  i  slabost.  Nije  razabirao 
okolne glasove. Tonuo je u mračni 
ponor  krajičkom  uma  shvatajući  
da je izgubio babine pare.
        I dok je Salih ležao cijelu 
noć  u  bunilu  i  u  vatri,  okupljeni 
nagađaše.  More bit da je neki raz-
bojnik,  ubojica  ili  kradljivac?  Da 
nije špijun kakve vojske, trgovac, 
beskućnik...  Dovedoše  i    Bećira 
berbera.  Stravu  mu  sališe,  čajne 

pripravke  dadoše...ama ništa.  Tek 
kad  pozvaše  hodžu  Zajku  koji 
mu nasamo  prouči  neke ajete iz 
Kur`ana sve se rasvijetli. Mladić je 
od Spreče. Vraća babin dug  star-
om Mušanu, ali pare je izgubio. 
                Sabahile  Salih  se  povrati. 
Nahraniše ga i mladić krenu naz-
ad.    I  baš    kako  mu  je  hodža  re-
kao,  kad  dođe  u  Tuholj  gdje  se 
putevi ukrštaju i vode u četiri sela 
tuholjska,ugleda  ga.  Direk!  Di-
rek, čvrst hrastov na meraji kraj 
samog puta. Na njemu  o drvenom 

klinu visi kesa. Nema sumnje, baš 
njegova kesa i babine pare u njoj. 
„Ako je iko našao tvoje pare, biće 
na direku“,zvonile su mu hodžine 
riječi u ušima, ,, Uzmi pare, vrati 
dug, pa pohiti kući da se uz Božiju 
pomoć  što prije vratiš majci i bole-
snom ocu.“  „Zašto bi neko tolike 
pare tek tako ostavio, zašto ih ne bi 
uzeo sebi?“  ,,Sinko nema odgovora 
na to pitanje. Taj odgovor traži u 
sebi svaki pošten insan.“
Sa sabahom je Salih ušao u svoje 
selo. Njihov  Pirgo je srčano kuku-
rikao. Babo je stojao na kožici 
klanjajući. Uspravan, baš ko direk 
tuholjski.                                                
                          Zejna Šarić Ir. BBM  


background image

PROFESIJA___________________________________________________________________________

Odabir zanimanja za svaku osobu 

predstavlja  jednu  od  najvažnijih 

stvari  u  životu.  U  ovoj  rubrici 

predstavljamo vam dvije profesi-

je, dva zanimanja; to su doktor 

i  policajac.  I  doktor  i  policajac, 

svaki na svoj način, pomažu lju-

dima. 

DOKTOR

Svi ste sigurno čuli za Hipokrata i 
Hipokratovu zakletvu, koju ljekari 
širom svijeta i danas polažu.Sma-
tra se da je upravo on najistaknutija 
ličnost u istoriji medicine, a mnogi 
ga zovu ocem medicine. Živio je 
u  periodu  460-380  god.p.n.e.,na 
grčkom  otoku  Kos,  a  u  djelima 
koja je napisao jasno je razdvojio 
nauku  od  magije  i  praznovjerja. 
Ipak  morate  znati  da  je  medicina 

postojala i mnogo ranije  u Mezo-
potamiji,  Egiptu,  Kini,  Indiji  itd. 
,  zapravo  od  kako  postoji  čovjek 
postojala je i potreba da se liječe 
određene  bolesti,a  vremenom  i 
sticanjem  novih  znanja  i  vještina 
mijenjala se i napredovala.
 
Posao ljekara zahtijeva visok ste-
pen  odgovornosti,  kritičnosti  i 
odlučnosti,  jer  mu  je  povjerena 
najcjenjenija stvar na svijetu, a to 
je ljudski život.
Pogreške  i  loše  procjene  moraju 
se  svesti  na  minimum  kako  ne 
bi  bilo  posljedica  po  zdravlje  i 
život  pacijenta.  Ljekari  se  bave 
unapređenjem zdravlja, sprečavanjem 
bolesti,otkrivanjem  bolesti,
liječenjem  bolesnika  i  medicin-
skom rehabilitacijom.

Školuju  se  na  medicinskim 
fakultetima,  nakon  čega  stiču 
zvanje doktora medicine. Njihovo 
školovanje traje dugo, ali tek na-
kon  nekoliko  godina  specijalnog 
obrazovanja  i  iskustva,  pruža  im 
se mogućnost za samostalan rad u 
nekoj specijalnosti.

Mnoge odluke moraju donositi na 
osnovu relativno malo podataka i 

u situacijama kada je neposredno 
ugroženo  zdravlje  i  život  pojed-
inca ili zajednice. Pri odlučivanju 
često  su  suočeni  s  etičkim  dile-
mama.  Nepredviđene  situacije, 
hitni  slučajevi  i  rad  u  vremen-
skom  škripcu  obilježja  su  posla 
većine  ljekara.  Sve  to  zahtjeva 
dobro zdravlje i emocionalnu zre-
lost i stabilnost. Dijagnosticiranje 
bolesti  i  propisivanje  liječenja 
zahtjeva  primjenu  logičkog  i 
naučnog  mišljenja  i  rasuđivanja. 
Ljekari  moraju  razumjeti  ljude  i 
uspješno  komunicirati  s  pacijen-
tima  kako  bi  proces  liječenja  bio 
uspješan.
Ukoliko  se  odlučite  da  postanete 
ljekar, čeka vas puno posla i učenja, 
puno odricanja, ali je važno da bu-
dete  uporni  i  disciplinovani.  Ovo 
zanimanje ne toleriše nemar, loše 
životne  navike  (pušenje,  alkohol, 
drogu i druge poroke). Ljekar mora 
biti uzor svojim pacijentima, mora 
ih educirati, savjetovati i davati im 
psihičku potporu. Upravo zato mu 
je potrebno puno energije, mental-
nog i fizičkog zdravlja. Puno učite,  
ali čuvajte i svoje zdravlje, da biste 
sutra mogli pomoći drugima.
Sretno!                   
                       dr. Samir Jusupović

POLICAJAC

Policajac je tu da ti pomogne u mnogim slučajevima. Možeš ga vidjeti kako šeta u tvom susjedstvu. Jednim 
dijelom posao policajca je da čuva i tvoju kuću i susjedstvo. U slučaju opasnosti možeš da telefoniraš tvom 
prijatelju policajcu okrećući broj telefona 122. Naravno, važno je da znaš svoju kućnu adresu. Ako se ikada 
izgubiš policajac će te vratiti kući ili će ti pomoći da se javiš roditeljima. Policajac vam daje i upute kako 
bezbjedno učestvovati u saobraćaju. On vodi računa o tome da svi učesnici u saobraćaju bez problema prelaze 
ulicu, a posebno djeca. Poštuj saobraćajna pravila o kojima si u učio u školi, a posebno budi oprezan kada 
voziš bicikl, jer je veoma bitno da nosiš odjeću koja je lako uočljiva, kao i zaštitnu kacigu. 

                                                                                                  Kasim Šarić


background image

ZLATNI LJILJANI
Oni su živote svoje dali     
da bismo mi danas mali      
sretni bili                          
i lijepe snove snili.
Oni su heroji koji                       
Bosnu braniše             
oni su heroji                 
što Bosnu odbraniše.
Nijedno odlikovanje      
njihovu hrabrost                      
nagraditi ne može.                    
Liljani su bili i ostali                  
sinovi zemlje Bosanske.
To su borci junaci                      
što su u našim srcima                  
gnijezdo svili.                                                                                                                               
 
Dina  Karamuratović

HTIO SAM

Htio sam usavršiti durbin   

i prvi vidjet reljef mjeseca,       

ali Galilej bješe brži od zeca.

Htjedoh napraviti prvi termometar  

i barometar.                 

Sa divljenjem bi me 

gledao cijeli svijet,             

ali me spriječio Robert.

Htjedoh dokazati                 

da je jedinica za snagu watt,           

ali me Džems uhvati za vrat,           

pa reče da je on to prvi pronašao        

i žalostan sam kući otišao.                                         

   Zulfer Halilović

TUHOLJ

Moj  rodni  kraj                                                                                         

za  mene  je                                                                                                              

najljepši  i  najbolji.                                                                                                            

U  njemu  sam  se  rodio                                                                                                                                            

  i  u  njemu  živim.                                                                           

Zove se  Tuholj.

Ahmed Selimović

SUNCE

Sunce  je  veliko                                                                                                 

Sunce  je  sjajno                                                                                       

Sunce  nas  grije                                                                                                    

Pomaže  svima                                                                                    

Sunce  je  najljepše                                                                                            

Što  planeta  Zemlja  ima.                                                                                                                                   

Halida Halilović VIIa 

NEKAD ZAPISANO__________________________________________________________________

KROZ  KNJIGU  SAM  UPOZNAO                                                                                         

SVOJU DOMOVINU

Ako  te  neko  pita                                

moja  domovina  se  kao  knjiga  čita                                                                                    

nju  čitaju  veliki  i  mali                        

za ljepotu njenu neki nisu znali.

Njene  stranice  su  satkane                                               

od  rijeka,  polja  i  gora,                      

i  zato  u  njoj  svako                                                       

sretan biti mora.

Moja  domovina  je  kao                                           

u  čovjeku  duša                                                                                                

njezin  svaki  uzdah                                                                     

moje srce sluša.

O  mojoj  domovini  se  može                      

još  mnogo  pisati                                                                         

to  ni  u  jednu  knjigu                                                                

ne bi moglo stati.

                                  
 Admir Šarić     

ZLATNI LJILJANI

Dok gledaš u zrake sunca 
dok gledaš u nebo plavo, 
barem na trenutak pomisli 
na one što su živote dali 
za slobodu naše Bosne. 

Pogledaj polja i gore meke 
pogledaj potoke i nabujale rijeke, 
zatvori oči i vidjećeš te mlade ljude 
kako prolaze i kako se smiješe. 

Taj osmijeh za nas je radost, 
njihov glas za nas je najljepša 
pjesma koja u srce dira, 
a svakim osmijehom tvojim 
za Bosnu procvate jedan ljiljan.

Emina Hotović

ZEMLJA LJILJANA

Dok se šećem kroz ljiljane

srce mi zbori: Ovo je Bosna.

To je cvijeće i zemlja koju volim!

I dok gledam cvjetove te,  

ljiljane ponosne, 

nikad mi nije dosta moje Bosne.

To je zemlja cvijetnih čuda,

kud god pođeš 

Ljiljani Zlatni svuda.

                  

  Dženita Jusupović


background image

ZABAVNA STRANA_________________________________________________________________
RECEPT ZA SREĆU
Potrebni sastojci: 

-dvije pune šolje strpljenja 
-srce puno ljubavi 
-dvije šake pune velikodušnosti  
-malo osmijeha  
-jedna glava puna razumijevanja
Upute: 
-poprskati obilno ljubaznošću i sa 
puno vjere, 
pa dobro promiješati 
-ravnomjerno rasporediti po svom 
životu 
-poslužiti svakome koga sretnete

Probudi se Haso i kaže Husi:

Znaš da sam super sanjao?

Aha, fino. Samo znaš li da smo

na autoputu i da voziš?!

Mali ježić zakasnio na večeru.

Majka ga tuče, a on plače.

Mama: Vjeruj sine da je 

meni bolnije.

Pravio Haso kuću. Susretne on 

Muju.

Je li Mujo, koliko je ono jedan 

plus jedan?

Pa dva.

Auu, malo Bogami. 

                  Anel Softić V


background image

FOTOZAPIS____________________________________________________________________

SA SNJEŠKOM BIJELIĆEM

NA IZLETU

NA ČASU LIKOVNE KULTURE

U DVORIŠTU

NA BAŠČARŠIJI

OSICA

NA ODMORU 

GOSPODIN S. BIJELIĆ

ZIMSKE RADOSTI


background image

UČENIC IV I, II,III,IV i V 

UČENICI VI, VII i VIII 

Broj posjeta : 2.155K

Skinuto : 444

SKINI (DOWNLOAD) PDF FAJL